Часто — и небезосновательно — звучит утверждение, что после распада Югославии сербы в своем развитии оказались отброшены на сто лет назад. Говоря о схожести нынешней ситуации с той, которая возникла в начале XX в., следует выявить различия между ними. Ситуация начала XXI в. существенно отличается от той, что сложилась в 1903 или 1908 г. Поэтому и последствия распада Югославии все же не столь страшны. Сербия и ее соседи ныне имеют дело не с разделенной и враждующей Европой, а с Европейским союзом, члены которого ожидают присоединения к ним и других государств. Такая Европа, охваченная процессом интеграции, представляет собой ту часть мира, где происходит унификация принципов государственного устройства, международных отношений, где обязательными являются соблюдение прав человека и соблюдение прав меньшинств. В долгосрочной перспективе, добровольно подчиняясь принципам современного мирового устройства, Сербия и государства, в которых имеется сербское меньшинство, стремятся к одному и тому же. Границы уже не являются ни непреодолимыми, ни такими важными, как это было в 1900 г.
И все больше появляется средств коммуникации, для которых нет никаких барьеров. Разделенным частям сербского народа не предстоит «бороться за освобождение и объединение». Перед ними стоят другие задачи: обновить разорванные связи с соседями, с европейским и мировым сообществом, а также снова научиться воспринимать то, что в современном мире создается ради благополучия и прогресса всего человечества.
Избранная библиография
Avramovski, Ž., Sukob interesa Velike Britanije i Nemačke na Balkanu uoči Drugogsvetskog rata, (из: “Istorija XX veka” II), Beograd 1961.
Аврамовски, Ж., Балканске земље и велике силе 1935–1937, Београд 1968.
Аврамовски, Ж., Балканска оптанта (1934–1940), Београд 1986.
Adamović, Lj., Lempi, Dž., Priket, R., Američko-jugoslovenski ekonomski odnosi posle Drugog svetskog rata, Beograd 1990.
Adanir, Е, Die Makedonische Frage. Ihre Entstehung und Entwicklung, Wiesbaden 1979.
Алексић-Пејковић, Љ., Односи Србије са Енглеском u Француском 1903–1914, Београд 1965.
Alcock, J., Explaining Yugoslavia, London 2000. Amstadt, J., Die k.k. Militargrenze 1522–1881, Wiirzburg 1969.
Антоновић, M., Град и жупа у Зетском приморју и северно) Албанији у XIV и XV веку, Београд 2004.
Babić, A., Iz istorije srednjovjekovne Bosne, Sarajevo 1972.
Banac, L, The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics, Ithaca-London 1984 (= Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Porijeklo, povijest, politika, Zagreb 1988).
Banac, I., With Stalin against Tito: Cominformist Splits in Yugoslav Communism, New York 1988 (= Sa Staljinom protiv Tita. Informbirovski rascjepi u jugoslavenskom komunističkom pokretu, Zagreb 1990).
Barker, E., British Policy in South-East Europe in the Second World War, New York 1976.
Батаковић, Д. (yp.), Нова ucmopuja српског народа, Београд 2000, 20022.
Beldiceanu, N., Le monde ottoman des Balkans (1402–1566). Institutions, société economic London 1976.
Benac, A., Basler, Đ., Čović, В., Pašalić, E., Miletić, N., Anđelić, P., Kulturna historija Bosne i Hercegovine. Od najstarijih vremena do pada ovih zemalja pod osmansku vlast, Sarajevo 19842.
Beschnit, W.D., Nationalismus bei Serben und Kroaten 1830–1914. Analyse und Typologie der nationalen Ideologie, München 1980.
Бешлин, Б., Европскиутицаји насрпскилибералшаму XIX веку, Ср. Карловци-Нови Сад, 2005.
Birnbaum Н. — Vryonis S. (eds.), Aspects of the Balkans: Continuity and Change, Paris 1972.
Бјелајац, M., Војска краљевине CXC 1918–1921, Београд 1988.
Бјелајац, M., Војска крањевине СХС/ Југославије 1922–1935, Београд 1994.
Благојевић, М, Земљорадња у средњовековној Србији, Београд 1973, 20042.
Благојевић, М, Србија у доба Немањића. Од кнежевине до царства: 1168–1371, Београд 1989.
Благојевић, М., Државна управа у српским средњовековним земњама, Београд 1997, 20012.
Благојевић, М. — Медаковић, Д., Историја српске државности, књ. I: Од настанка првих држава до почетка српске националне револуције, Нови Сад 2000.
Благојевић, М, Немањићи u Лазаревићи u српска средњовековна државност, Београд 2004.
Богдановић, Д., Историја старе српске књижевности, Београд 1980.
Богдановић, Д., Студиј из српске средњовековне књижевности, Београд 1997.
Bogdanović, М, Srpski п inički pokret 1903–1914. Naličje legende, Zagreb 1989.
Božić I. — Ćirković S. — Ekmečić M. — Dedijer V., Istorija Jugoslavije, Beograd 1972.
Божић, И., Дубровник и Турска у XIV и XV веку, Београд 1952.
Божић, И., Немирно Поморје XV века, Београд 1979.
Божић, И., Албанија и Арбанаси у XIII, XIV и XV веку, (из: Глас САНУ, CCCVIII), Београд 1983.
Бојовић, Б., Краљевство и светост. Политичка филозофија средњовјековне Србије, Београд 1999 (= L'ideologicmonarchiquedansles hagio-biographies dynastiques du Moyen-Age Serbe, Roma 1994).
Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена (Међународни научни скуп), Београд-Нови Сад 1995.
Васић, М., Исламизација на Балкану, Истомно Сарајево-Бања Лука 2005.
Васић, М., Насења на Балканском полуострву од XVI до XVIII века, Истомно Сарајево-Бања Лука 2005.
Веселиновић, А., Држава српских деспота, Београд 1995, 20042.
Винавер, В., Дубровник и Турска у XVIII веку, Београд 1960.
Винавер, В., Преглед историје новца у југословенским земљама XVI–XVIII века, Београд 1970.
Винавер, В., Југославија и Мађарска 1918–1933, Београд 1971.
Винавер, В., Југославија и Мађарска 1933–1941, Београд 1976.
Винавер, В., Југославија и Француска између два рата (Да ли je Југославија била француски “сателит”?), Београд 1985.
Vinaver, V., Svetska ekonomska kriza u Podunavlju i nemački prodor 1929–1934, Beograd 1987.
Vlasi иXV i XVI vijeku. Simpozijum (Radovi ANUBiH), Sarajevo 1983.
Војводић, M., Србија у међународним односима крајем XIX и нечетком XX века, Београд 1988.
Војводић, М., Путеви српске дипломатије, Београд 1999.
Вујовић, Б., Уметност обновљене Србије (1791–1848), Београд 1986.
Вујовић, Д., Црна Гора и Француска 1860–1914, Титоград 1971.
Вујовић, Д., Црногорски федералисты 1919–1929, Титоград 1981.
Вуковић, С, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Београд-Подгорица-Крагујевац 1996.
Вукосављевић, С, Организација динарских племена, Београд 1957.
Вукосављевић, С, Историја сењачког друштва, I–III, Београд 1957–1982.
Vucinich, W. S., Serbia between East and West: The Events of 1903–1908, Stanford 1954.
Vucinich, W. S., (ed.), Contemporary Yugoslavia, Berkeley and Los Angeles 1969.
Vucinich, W. S. (ed.), The First Serbian Uprising 1804–1813, Boulder 1982.
Vucinich, W. S. (ed.), At the Brink of War and Peace: The Tito-Stalin Split in a Historic Perspective, Boulder 1982.
Vucinich, W. S. — Emmert Th. (eds.), Kosovo: Legacy of a Medieval Battle, Minneapolis 1991.
Wendel, H., Die Habsburger und die Siidslawenfrage, Leipzig 1924.
Wendel, H., Der Kampf der Sudslawen um Freiheit und Einheit, Frankfurt 1925.
Wheeler, M. C., Britain and the War for Yugoslavia, 1940–1943, New York 1980.
Wilson, D., The Life and Times of Vuk Stefanović Karadzic, 1778–1864, Oxford 1970.
Winnifrith, T. J., The Vlachs: The History of a Balkan People, New York 1987. Wolff, R. L., The Balkans in our Time, Cambridge, Mass., 1956, 19742.
Woodward, S. L., Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution after the Cold War, Washington D. C., 1995.
Гавриловић, М.,Милош Обреновић, I–III, Београд 1908–1912; 19812.
Гавриловић, М., Из нове српске историје, Београд 1926.
Гавриловић, Н., Српске школе у Хабзбуршкој монархији у периоду позне проceehenocmu, Београд 1999.
Гавриловић, С., Прилог историји трговине u миграција Балкан-ПодунављеXVIII–XIX столећа, Београд 1969.
Gavrilović, S., Iz istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj (XV–XVIIIvek), Beograd 1993.
Гавриловић, С., Срби у Хабзбуршкој монархији (1792–1849), Нови Сад 1994.
Гавриловић, С., Срем пре и у току ерпског народное покрета 1848–1849, Београд 1997.
Гавриловић, С., Војводина и Србија у време Првог устанка, Нови Сад 2004.
Гавриловић, С., Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније: од краја XVII до средине XIX века,